Kalauz ... i kalauska

poreklo reči

Danas se ovom rečju uglavnom naziva alatka sa zubom u obliku kukice kojom se nasilno otvaraju vrata.
U staroturskom jeziku javlja se u više grafija – kulabuz – kulaguz – kulavuz/k’lavuz – i znači onaj koji pokazuje put, putovođa, vodič. Koristila se i kao lično ime, Kulavuz odnosno Kulaguz.'
Turski istoričar Mehmed Nešri kazuje da je turskoj vojsci, kada je 1389. išla na Kosovo, kalauzio (oblasni gospodar i od Maričke bitke turski vazal) Konstantin (Dragaš). A i Dušan Popović, pišući o istoriji današnje Vojvodine u vreme turske vladavine, ističe da su Srbi (kao i Mađari) u turskoj vojsci služili kao kaluzi (vodiči). Za uzvrat, dobijali su timare (lena), o čemu sasvim pouzdano svedoče i zvanični osmanski popisi (poznatiji pod imenom defteri). Čak se srazmerno veliki broj timara susreće u rukama hrišćana tobdžija, azapa i kalauza. „Pored harambaše i barjaktara“ – kaže, opet, već pomenuti autor – „nalazio se u četi i kalauz provodič“. U jednom starijem hrvatskom izvoru čitamo: „Kalauzi, turski su bili negda Vlasi, uhode, a po tom prevodiči i prednji četnici, kad turska vojska drči, da plieni naše strane, pak da se hvataju sužnji, a napose nejaka djeca.“ Reč nalazimo i u Njegoševom Ogledalu crbskom: „Čekajte me na vodu Vlahinju, / e ću ostat u taboru turskom / da ja budem vojsci kalauze, / da dovedem preko Sinjca Turke.“ Pa preciznije: “te Turcima rasputice kaže“. U prvom planu poznate slike Paje Jovanovića „Seoba Srba“ vidi se narodni kalauz.
Kalauzom se nazivala i životinja –obično konj ili ovan – koji predvodi karavan ili stado („Kalauz ... konj, zvonar koji ide prvi pred karavanom i pokazuje put“). Otuda je i ovca koja predvodi stado, ovca predvodnica – kalauska. A tako se nazivala i žena kalauz. Postojao je čak i deminutivni oblik – kalaušče („Uteče mu momče kalaušče“). Navedimo i ostala značenja ove pozajmljenice: koji vodi brod, pilot, pedot („Dragut Raišuš vrli kalauz morski“); trgovački posrednik, mešetar, prekupac glasnik, glasonoša, uhoda, potkazivač, špijun; posrednik pri sklapanju braka, navodadžija, provodadžija; u kosovsko–metohijskom dijalektu (koji je zabeležio Gliša Elezović): i figurativno kočoperan, napredan, prvi čovek, mladić („Aškolosun da mu je, kalauz mu dete iskoči“); pa vrsta morske ribe, crnoguzac i, najzad, deo neke naprave, alata u obliku kuke. Pokrajinski se umesto kalauz kaže i kalauzin, a tako se naziva i prvo obojeno uskršnje jaje. Tu je, dalje, kalauzara – vrsta veće burgije, pa kalauzina („Činovnici naplaćuju od izvoznika kalauzinu za tovarne vagone“), kalauština – novčana nagrada, plata koja se daje kalauzu za obavljanje kalauskog, posredničkog posla. A ovom drugom rečju naziva se i posredovanje, posredništvo u trgovini (kalauzluk).
Uz već pomenuto značenje glagola kaluziti, imamo i sledća: pripremati put, prolaz nečemu, prethoditi („Burgijica .... kalauzi velikim svrdlovima“); vršiti posredničke poslove u trgovini, biti trgovački posrednik, posredovati, preprodavati; posmatranjem prikupljati podatke, obaveštenja (o nekome, nečemu), izviđati, uhoditi („Otme li se gdje cura... Jure kalauzi i traže otimače“); raditi za nekoga, biti u nečijij službi, vršiti usluge nekome, služiti, pomagati nekome („Najviše je onih koji se kriju iza... naziva radikal i koji su pod tom firmom kalauzili svakoj vladi“) i, najzad, pokrajinski menjati čas ovako, čas onako. Reč je ostavila svoje tragove i u toponomastici (Kalauzija, Kalauzovići), a koristi se , takođe, i kao prezime: Kalauzi, Kalauzović.

Republika, 478-479, 01-30.06.2010.